|
"Pravilo obazrivog čoveka"
Gledajući stanje srpske industrije asset managementa ili
upravljanja fondovima u rađanju, ne mogu a da ne primetim sledeću stvar: Ukupna
vrednost imovine kojom su na dan 4. jun 2008. upravljali svi investicioni
fondovi u Srbiji manja je za tačno 3.035.134,74 evra u odnosu na 24. avgust
2007. godine. Pri tom treba naglasiti da su avgusta prošle godine aktivno
poslovala svega tri fonda, dok ih sada na tržištu ima tačno 11.
Takva situacija me navodi na sledeće razmišljanje.
Kada se ova industrija rađala u Americi i Evropi u 19-om
veku, menadžeri investicionih fondova su generalno bili veoma obazrivi sa
novcem svojih klijenata. Plašili su se da ga ne izgube, jer sa gubitkom ulagača
i oni sami bi gubili reputaciju i društvenu poziciju.
U međuvremenu, stvar se dosta promenila. U poslednjoj
deceniji svedoci smo barem dva globalna momenta ludila, kad su menadžeri
fondova hrlili u rizične stvari i gubili sredstva koja su im poverena
investirajući u Internet krajem 90-tih i u subprime hipotekarne kredite u
poslednje 2-3 godine.
Ali i pored toga, na Zapadu postoji strahopoštovanje prema
tuđim sredstvima koja su vam data na upravljanje i čuvanje. Brojne tužbe i
presude u korist investitora svedoče o tome da je društvo na strani
investitora. Najpoznatija je presuda sudije iz Masačusetsa koja je i definisala
neophodan stav menadžera fonda kao stav "obazrivog čoveka," tj.
čoveka koji ulaže tuđ novac kao što bi ulagao svoj, tj. novac svojih
prijatelja, komšija i rodbine.
O tome kako i koliko drugi investicioni fondovi u Srbiji
poštuju pomenuti stav ne želim da govorim. Jedino znam da se mi u Citadelu,
apsolutno se držimo "pravila obazrivog čoveka". Između ostalog i zato
što je u Triumph uložilo dosta naših prijatelja, komšija i rodbine, ali i zbog
toga što ne želimo ni u kom slučaju da se nešto desi kapitalu naših investitora
za koji ćemo da se borimo do poslednjeg atoma snage. A imamo je, hvala Bogu,
dovoljno.
Komentari (6)
|
